Beogradski univerzitet među 1,9 odsto najboljih u svetu, a Ana Brnabić za to krivi rektora Đokića

Ne bi se Brnabić dosetila CRWU liste, o kojoj u Srbiji ne znaju mnogo ni dobri poznavaoci rangiranja univerziteta, da Hemijski fakultet u Beogradu nije nedavno na društvenoj mreži Iks podsetio na ovaj podatak, koji je u javnosti objavljen još u junu prošle godine.

Želeći, po svoj prilici, da ukaže na rezultate Beogradskog univerziteta, koji je, kao i njegov prvi čovek, nedeljama na udaru režima, Hemijski je podsetio da je na pomenutoj listi UB pozicioniran na 387. mestu, od ukupno 21.462 rangirana univerziteta širom sveta.

“Beogradski univerzitet je na ovoj listi rangiran bolje od Univerziteta u Ljubljani (na 440. mestu), Zagrebačkog univerziteta (na 516. mestu), univerziteta u Budimpešti (1003. mesto) i Bukureštu (1155. mesto), piše u objavi Hemijskog fakulteta, koji se pohvalio i podatkom da su zaposleni na toj visokoškolskoj ustanovi samo tokom prošle godine publikovali više od 200 naučnih radova u međunarodnim časopisima, većinu u kategorijama koje su klasifikovane kao „vrhunski međunarodni časopis“ i „vrhunski međunarodni časopis izuzetne vrednosti“.

Univerzitet u Beogradu pozicioniran je na 387. mestu od ukupno 21.462 rangirana univerziteta širom sveta, prema listi Global 2000 Centra za svetsko rangiranje univerziteta, što ga svrstava među 1,9% najbolje rangiranih visokoškolskih ustanova u svetu.

— Univerzitet u Beogradu – Hemijski fakultet (@HemijskiFak_UB) April 6, 2026

“Prošla godina nije bila izuzetak već deo trenda koji se proteže na period od najmanje deset godina unazad, tokom kojeg smo objavili skoro 2.000 naučnih radova. Naučni i prosvetni radnici u Srbiji ostvaruju izuzetne rezultate na svetskom nivou uz mnogobojne probleme u radu sa kojima se susreću, od nezavidnih materijalnih uslova, do uredbi koje otežavaju naš rad”, navodi se u objavi Hemijskog, koju je, nema sumnje, zapazila predsednica parlamenta ili neko od njenih saradnika.

Otuda se Ana Brnabić u najnovijem napadu na rektora Đokića, a kao odgovor na njegov intervju u nedeljniku Radar, poslužila podacima o plasmanu UB na Global 2000 listi, kako bi “prozvala” rektora Đokića za “nikad gori rezultat”.

“Od kada je postao rektor, 2021. godine, Univerzitet u Beogradu je svake godine zauzimao sve lošiju poziciju na GLOBAL 2000, Centra za svetsko rangiranje univerziteta (GLOBAL 2000 List by the Center for World University Rankings)! Te 2021, Univerzitet u Beogradu je zauzimao 348. mesto. Sledeće, 2022. godine, zadržao je 348. mesto. Zatim sledi kontinuirani pad – 2023. pali na 362. poziciju, 2024. na 376. mesto, a 2025. na 387. mesto. Rezultat iz 2025. je ujedno i najgori još od 2018. godine. Ne znam kako se ovo knjiži kao uspeh Đokića”, napisala je Brnabić na društvenoj mreži Iks.

Njenu izjavu prenelo je više tablioda bliskih vlasti uz konstataciju da Beogradski univerzitet “doživljava sunovrat” otkako je Đokić rektor.

A ono što je Brnabić prećutala je činjenica da se Beogradski univerzitet 2023. i 2024. nalazio među 1,8 odsto najboljih u svetu, dok je u 2025, čak i uz pad na rang-listi, bio među top 1,9 odsto svetskih visokoškolskih ustanova.

UB se na Global 2000 listi nalazi od 2014. i tada je zauzimao 809 mesto, a svake naredne godine naš najveći i najstariji univerzitet beležio je skok. Već 2017. sa pozicijom na 544. mestu bio je među dva odsto najboljih svetskih univerziteta.

U poređenju sa ostalim državnim univerzitetima iz naše zemlje Univerzitet u Beogradu ima daleko bolji plasman, budući da je Novosadski prema rezultatima za 2025. godinu na 1.121 mestu, Kragujevački na 1.560, a Niški na 1.812.

A kad već pominjemo CRWU listu podsetimo da su ključni elementi za rangiranje kvalitet obrazovanja (25 odsto), zaposlenost alumnista (25 odsto), kvalitet fakulteta (10 odsto,) i istraživački učinak (40 odsto ukupno), odnosno broj naučnih radova, broj publikacija visokog kvaliteta, uticajnost i citiranost (svaki nosi po 10 odsto)

Od 2012. godine, CWUR objavljuje jedinu akademsku rang-listu svetskih univerziteta koja procenjuje kvalitet obrazovanja, zapošljivost, kvalitet nastavnog kadra i istraživanja, bez oslanjanja na ankete i podatke koje dostavljaju sami univerziteti.

Rangiranje je započelo sa ciljem rangiranja 100 najboljih univerziteta na svetu. Brzo je privuklo pažnju univerziteta i medija širom sveta, nakon čega su usledili brojni zahtevi za njegovo proširenje.

Godine 2014. rang-lista je proširena na 1.000 univerziteta, a 2019. na 2.000, od ukupno oko 21.000 univerziteta širom sveta, čime je postala najveća akademska rang-lista globalnih univerziteta.

U top 10 univerziteta u svetu su Harvard, Tehnološki institut Masačusetsa (MIT), Stanford, Kembridž, Oksford, Prinston, Univerzitet Pensilvanija, Kolumbija, Jejl i Univerzitet u Čikagu.